Balska tradicija
Bal nikada nije bio samo ples.
Reč postoji od 12. veka, od latinskog ballare — igrati.
- 1834.
Kragujevac, dvor kneza Miloša
Prvi bal u Kneževini Srbiji održan je 1834. u Kragujevcu, na dvoru kneza Miloša.
Kroz decenije koje su usledile, balovi su bili mesta susreta, razgovora, povezivanja i dogovora. Na njima su se susretali ljudi iz sveta politike, kulture, privrede i umetnosti, a dobrotvorni balovi prikupljali su sredstva za škole, društva i druge javne potrebe.
- 1860-ih
Slovenačke zemlje i čitalnice
I u slovenačkim zemljama ples je odavno bio deo građanskog i društvenog života, ali se do tada balska kultura razvijala u okviru tadašnjih građanskih krugova, često pod snažnim nemačkim i austrijskim kulturnim uticajem.
Od šezdesetih godina 19. veka počinje da se razvija mreža slovenskih čitalnica.
- 1863.
Čitalnica u Kranju
Kada je 1863. otvorena čitalnica u Kranju, nakon izvođenja pesme „Hej Slovani“ otpočeo je ples kojim je svečanost i završena.
Čitalnice su predstavljale prostore u kojima se nisu samo čitale knjige, već se okupljalo, slušala muzika, održavale predstave, predavanja i, naravno, plesalo.
- 1898.
U Mariboru je ta ideja dobila svoj dom
Godine 1898. podignut je Narodni dom, središte kulturnog i društvenog života mariborskih Slovenaca. Pod njegovim krovom našli su se čitaonica, biblioteka, muzička i dramska društva, dok su se u svečanoj dvorani održavali koncerti, predstave, skupovi — i plesovi.
Tako su prostori za susret postajali više od prostora.
Postajali su mesta na kojima se gradila kultura, povezivali ljudi i stvarale ideje koje su trajale mnogo duže od jedne večeri.
Bio je to način da se ljudi sretnu, različite kulture približe i da iz jednog susreta nastane nešto što će trajati.